-
Ако желите да видите право чудо природе, онда дођите у Лазареву пећину, поручује Роберт Мишић, спелеолог из Бора
Истраживачи на делу
На излазу из кањона Лазареве реке, с леве стране њеног корита и јаког крашког врела, налази се Лазарева пећина, изузетна природна реткост овог краја и колос међу пећинама Србије. Од Злота је удаљена три, од Брестовачке бање 14, а од Бора 21 километар. По импресивној запремини, хидролошким карактеристикама, богатству пећинског накита и животињског света, као и археолошким карактеристикама и палеонтолошким остацима, могла би се сврстати међу десет најзначајнијих и туристички најпривлачнијих спелеолошких објеката у Европи.
Прве податке о Лазаревој пећини дао је Феликс Хофман 1882. године. Осам година после њега, пионирска спелеолошка истраживања отпочео је и објавио Јован Цвијић, оснивач наше савремене геоморфологије и спелеологије, а до детаљнијих открића касније је дошао професор др Раденко Лазаревић. На тим сазнањима свој озбиљан истраживачки рад данас темељи и Роберт Мишић, млади спелеолог спасилац и инструктор са лиценцом француске школе, руководилац Спелеолошког истраживачког центра и спелеолошког клуба „Брадан” из Бора, који нас је и повео да нам покаже о каквом се подземном благу ради.
Дом слепих мишева
Пећинско језеро
Лазарева пећина убраја се у групу изворских спелеолошких објеката. На основу неких морфолошких елемената, реално је претпоставити да је кроз њу протицала баш Лазарева река која је изградила два канала (старији је сув, а млађи је и даље активан - речни) који се рачвају у неколико кракова, на више нивоа. На појединим местима појављују се и подземна језера, чинећи призор нестварним. У том необичном свету подземне тишине и вечитог мрака за туристе је нарочито атрактиван Главни канал с Улазном двораном. Осим ње, постоји још тридесетак дворана, од којих је највећа висока 70 метара. Њен назив је „Мачји канал”, због тога што морате да се провлачите као мачка да бисте у њу ушли.
По лепоти пећинског накита издваја се и Дворана слепих мишева, али она је изолована и ту не улазе посетиоци да не би узнемиравали њене станаре, по којима је и добила име, а који се сваке јесени у огромном броју ту окупљају. У Европи је регистровано 27 врста слепих мишева, а од тога се 23 „скуће” баш у Лазаревој пећини.
Од необичних и ретких животињица које су се прилагодиле пећинским условима, има још и глиста, псеудошкорпија, 10 врста стонога, златних бубица, а запажене су и две, у свету новооткривене, врсте зоопланктона - лазарос и злотус (име су добиле управо по пећини). Према фосилним остацима, претпоставља се да су некад ту живели и пећински медвед, тигар и хијена, што само потврђује колико је пећина стара.
Грешке при уређењу
Кристално брдо
Сталактити и сталагмити, пећински стубови, драперије, бигрене и калцитне кадице свих облика и величина и други пећински накит који се запажа свуда уоколо красе овај величанствен подземни простор. Највеће и најлепше композиције и скулптуре имају и своја имена - Престона дворана цара Лазара, Концертна дворана са царском ложом, Фонтана жеља, Бизон, Слапови, Диригент...
Првобитни улаз у Лазареву пећину био је врло низак, тако да се морало улазити пузећи. У тој фази, по микроклиматским одликама, пећина је имала карактеристике затвореног пећинског система. У току делимичног уређења, које је отпочело још 1953. године, отворен је улаз широк петнаест и висок пет и по метара. Те промене штетно су утицале на климу у пећини и довеле до пропадања пећинског накита. На то је професор Лазаревић много раније упозоравао, а у циљу заштите њеног екосистема, ту борбу наставља и његов млади следбеник Роберт Мишић.
Он тврди да је Лазарева пећина пространија и лепша од чувене Постојнске јаме у Словенији. Док је ова друга, међутим, одавно туристичка атракција, и држави годишње доноси милионе евра, Лазарева пећина је чак шест пута свечано отварана, а ни данас практично „не ради”.
За сада је истражено 9.086 метара, али ту није крај. Следи израда конкретних планова истраживања и уређења најдуже пећине у Србији. Мишић се нада да ће бити довољно ентузијазма и упорности спелеолога, али и више разумевања локалних власти које треба да обезбеде средства и опрему за даље активности.
Дана Станковић
--------------------------------------------------
Од мита до имена
Због повољног положаја али и других карактеристика човек је од давнина Лазареву пећину користио као станиште. По легенди, тако је и добила име. Наиме, после Косовског боја, преживели српски војници са кнезом Лазаром, бежећи од Турака, склонили су се и ту остали неко време, ловећи по околини да би се прехранили. Такође се прича да је на улазу у пећину неки Лазар имао ковачку радњу.
Када је почело њено уређење, добила је назив Злотска пећина, али да се не би изгубило изворно име и легенда, професор Раденко Лазаревић поново ју је прозвао Лазарева пећина. Појам Злотске пећине, поред Лазареве, обухвата све остале у залеђу Злота: Верњикицу, Мандину, Водену, Хајдучицу и друге.
(Преузето из "Политике", објављено 14/09/2008.)
