одржаној у Jönköping-u 22. и 23. новембра 2011. године
Уторак, 22. новембар
- Уводну реч је дала, један од организатора овог скупа, госпођа Ана Шебешћен која је пожелела доброшлицу свим учесницима конференције и која је информисала присутне о томе како ће изгледати дводневни програм рада ове конференције.
- Реч је затим добио господин Матс Венерхолм, представник Сколверкета, задужен за матерњи језик при тој државној институцији. Он је презентирао свим присутним наставницима најновије вести везане за нови „Школски наставни план и програм од предшколског узраста до гимназије". Предочио је разне статистичке податке у вези похађања наставе матерњег језика на државном нивоу: примера ради, око 100000 ученика је укључено у наставу матерњег језика у Шведској; да има између 2 до 3000 наставника матерњег језика укључених у ту наставу; у вези учешћа српске деце у тој настави, предочено је да њих око 1500 активно у похађању наставе од око 3300 ученика српске националности на територији целе државе; исто тако изнео је податак да од 290 општина у Шведској српска деца похађају наставу у 163; такође и да у Шведској живи и ради око 230 наставника који су укључени у наставу српског, хрватског и босанског језика, тј. језика са простора бивше Југославије.
Матс Венерхолм је још говорио и о новим могућностима учења матерњег језика на дистанци, помоћу модерних информационих техника као што је Интернет или о намери Сколверкета да се направи Апликација на тему матерњег језика. Такође је споменуо и популарисање ове теме преко Facebook-a i Twitter-a!
Представник Сколверкета се осврнуо и на све више помињану тему „studiehandledning" или тзв. подучавање или помоћ при учењу оној деци која су слабија у праћењу редовне наставе. Та потреба све више долази до изражаја и он је истакао велику улогу и помоћ коју наставници матерњих језика пружају деци кад постоји потреба за тим.
На крају Матсовог излагања учесници конференције су могли да поставе разна питања у вези са проблематиком наставе матерњег језика што су многи и учинили. Било је право задовољство имати за госта овог пријатног и скромног човека који је велики борац за интересе наше струке а самим тим и интересе наше дијаспоре у Шведској. Једно велико „Хвала" Матсу што је и овом приликом показао вољу и заинтересованост да буде гост овог скупа.
- После Матсовог излагања уследило је предавањегоспођеСветлане Матић из Беча која је изнела своја искуства у раду са децом у Аустрији, где деца, слично као у Шведској, имају право на наставу матерњег језика у овиру образовног (школског) система те земље.
Госпођа Матић је прво изнела своју кратку биографију, а затим је представила две своје књиге: „Наш језик" и „Наставни листови за наставу на матерњем језику" (ћирилично и латинично издање) које се користе као уџбеници у настави матерњег језика. Она је говорила и о историјату наставе матерњег језика у Аустрији која датира из 1972. године када су се нудили курсеви на српско-хрватском језику, чиме се утирао пут додатној настави на матерњем језику за децу из ондашње Југославије. Од 1992. године настава матерњег језика је саставни део аустријског школског система и доста се ради на подстицању двојезичности у Аустрији. Наставни план и програм је јединствен и може се применити на сваки језик. Настава матерњег језика у Бечу се, примера ради, изводи на 17. различитих језика. Присутан је тимски рад више наставника, на пример 3. језика као што су босански-хрватски-српски, турски и немачки. Интересантно је напоменути да Аустријанци нису подвојили језике са простора бивше Југославије на посебне језике него сматрају да је то и даље један језик који има три варијанте. Тако да је сасвим уобичајено да наставник има децу све три националности на својим часовима и да наставник никако не сме да фаворизује свој језик на рачун других језика: примера ради, наставник српског порекла не може да фаворизује српски у односу на босански или хрватски језик. Међутим, тиме се само компликује рад наставника који морају имати јако избалансиран приступ према деци која похађају наставу матерњег језика. Што се тиче оцењивања ученика тамо су на снази бројчане оцене од 1-5, с тим што је јединица (1) највиша оцена. Основношколска настава је подељена на нижеразредну (од 1-4 разреда) и вишеразредну (од 5-9 разреда). Треба истаћи да се у последње време организују разни семинари на Педагошким академијама у Аустрији где се све више потенцира значај матерњег језика и његов значај за развитак сваке индивидуе у аустријском друштву.
Госпођа Матић је у свом предавању изнела и неке статистичке податке: о броју наставника у такозваној „Б.Х.С" настави, којих има око 400 на територији целе државе или о цени наставног сата из матерњег језика итд.
Она је такође представила учесницима скупа и интересантан часопис за децу „Тrio" у коме се објављују упоредни текстови на немачком, турском и босанско-хрватско-српском језику!
На крају свог врло интересантног, живописног и инспиративног предавања, Светлана Матић је читала изводе из своје недавно објављене књиге „Дечји бисери" која је у ствари посвећена њеним ученицима чије је мисли она свакодневно записивала и тиме сачувала од заборава.
На крају првог дана Конференције имали смо част да саслушамо причу о песничком стваралаштву нашег колеге из Хелсингборга, Добривоја Костића, који пише дечју поезију и који нам је презентовао неколико изванредних дечјих песама. То је урадио на непосредан, топао, њему својствен самоироничан начин, који је свакоме од нас разгалио срце и добро нас орасположио.
Среда, 23. новембар
- Другог дана Конференције директорка Еијa Виркунен представила је делатност секције за матерњи језик у општини Jönköping са врло прецизним статистичким подацима ( број матерњих језика на којима се изводи настава, број деце, број наставника итд ). Такође је представљен и њихов сајт где се може погледати све што сваког појединца интересује у вези школске наставе у дотичној општини. Може се приметити да ова делатност јако добро функционише у овој општини која може бити добар пример другим општинама у Шведској како се успешно може организовати настава матерњег језика.
- После тога је уследила презентација разног наставног материјала за основну школу и гимназију коју је извршила госпођа Ана Шебешћен.
- Погледан је и врло занимљив филм „Језик као оружје" који се може видети на сајту ur.se.
- Затим су уследиле информације о тзв. „наставничкој легитимацији" које је саопштила госпођа Еија Виркунен.
- Последња дискусија на Конференцији се односила на поједина искуства и проблеме наставника српског језика у свом раду са нашом децом у Шведској која могу бити од користи и другим колегама.
- Завршни чин Конференције свео се на сабирање утисака са овог скупа и предлоге за следећу Конференцију наставника српског језика.
С поштовањем,
Бранислав Ницић, секретар ове Конференције и наставник српског језика из Хелсингборга
↑ назад ↑
